Manastir Koporin, svetinja od izuzetnog značaja u srpskoj istoriji

Manastir Koporin, svetinja od izuzetnog značaja u srpskoj istoriji

Na samo šest kilometara od Velike Plane, ušuškan u kotlini i okružen šumom, nalazi se svetinja od izuzetnog značaja za istoriju srpskog naroda - manastir Koporin. Posvećen je Svetom Stefanu, a zadužbina je Despota Stefana Lazarevića, sina Svetog Kneza Lazara, kosovskog mučenika. Hram manastira posvećen je Svetom arhiđakonu i prvomučeniku Stefanu, izgrađen je u poslednjoj deceniji XIV, a oslikan u prvim godinama XV veka. Manastir je u Bečkom ratu (1683-1699) zapusteo i ostao bez bratstva. Obnovljen je u poslednjoj četvrtini 19. veka, ali tek u 20. veku on svetli punom snagom.

Velika obnova Braničevske eparhije u drugoj polovini 20. veka počinje sa episkopom Hrizostomom, koji je na tron episkopa braničevskih ustoličen 1952. godine. Velikim požrtvovanjem i misionarskom delatnošću (između ostalog, bio je dugogodišnji urednik svojevremeno mnogočitanog Pravoslavnog misionara), vladika Hrizostom uvećava monaštvo i obnavlja manastire.

Kada je manastir Koporin u pitanju, već 1953. godine celo koporinsko bratstvo vladika Hrizostom premešta u manastir Tumane, a u koporinski manastir dovodi mlade i obrazovane monahe. Jedan od najbitnijih događaja za noviju sudbinu manastira bila je vladikina odluka o pretvaranju Koporina u ženski manastir. Godine 1958. u Koporin dolaze devet monahinja iz manastira Ćelije kod Valjeva. Za nastojateljicu je postavljena Sara (Đuketić). O njoj se danas u narodu mnogo priča, ali je, čini se, malo napisano. Pod njenom upravom, a kasnije i mati Serafime, druge igumanije, i današnje mati Agnije, manastir Koporin doživljava svoju renesansu: nov konak je napravljen 1962, trpezarija 1966, zgrada adaptirana u konačište za narod 1969, glavni konak 1977, dozidan aneks trpezariji 1988, „Prokin konak" 1997...

I sve to je mnogo i bitno, ali jedan događaj se posebno izdvaja. Naime, prilikom zamene podnih ploča u hramu u toku 1977. godine, u severozapadnom uglu broda crkve, ispod freske na kojoj je prikazan Despot Stefan, pronađene su mošti koje su bile na dnu grobnice. Protojerej dr Radomir Milošević, u knjizi „Manastir Koporin 1402-2002", navodi: „Pomislivši da se radi o moštima Despota Stefana, monahinje su kosti oprale u vinu i ulju, a zatim ih položile u drveni kovčeg koji je episkop Hrizostom uneo u kapelu glavnog hrama i postavio na sveti presto... Prema nađenim moštima ispoljena je izvesna rezerva i u Crkvi i van nje. To je prirodno, jer Srpskoj crkvi u celini ili bilo kom njenom delu, nije stalo da po svaku cenu ima Despotove mošti, već samo da ih ima ako su Despotove." Posle detaljnog antropološkog i paleopatološkog pregleda, koji je izvršio naš poznati antropolog iz Londana Srboljub Živanović, zaključeno je da se radi o moštima Svetog Despota Stefana. Svečani prenos moštiju obavljen je oktobra 1989. godine. Nekoliko meseci pre toga, na Vidovdan, o 600-godišnjici Kosovske bitke, obavljen je svečani prenos moštiju Svetog Kneza Lazara u manastir Ravanicu. Sin sledi svoga oca. Opet.
San Despota Stefana

Koja je tajna Svetog Despota Stefana? Koja je tajna ličnog i nacionalnog uspeha čoveka koji je u vrlo teškim vremenima uzdizao svoj narod i u državnom, vojnom i književnom pogledu? Šta je to on nosio u sebi i šta ga je toliko odvajalo od drugih ljudi?

Zamišljeni pred tajnom tog čoveka, shvatamo da je on živeo jedan san. Ali to nije bilo kakav san. Njegov san nije nesvesna i iracionalna pojava ljudskog bića. Njegov san je bio duboko svesna i emocionalno-racionalna želja i čežnja sina za ocem.

Kakav je to san? Sanja Despot kako se nalazi pored svoga oca, obučen u viteški oklop sa časnim krstom na grudima. Sanja svoga oca, sebe i sve druge srpske vitezove kako prisustvuju Svetoj Liturgiji, kako odjekuju kosovska zvona i kako se pričešćuju Telom i Krvlju Hristovim. Sanja na delu potvrđeno očevo i narodno zavetno opredeljenje. Kada se Liturgija u crkvi završi, Despot, zajedno sa ocem i drugima, uzima mač i koplje u ruke i odlazi na bojno polje. Sanja i kao da čuje onu zlokobnu tišinu koja nastaje pre sudara dve silne vojske, tišina koja zavlada čitavom kosovskom i srpskom zemljom nekoliko trenutaka pre negoli će čitavo polje kosovsko biti do neba oglašeno zveketom viteških oklopa, topotom konjskih kopita, zvonkim i potmulim udarcima mača o mač i mača o ljudsko telo.

Kroz san Despot oseća saborni duh i u trenu postaje svestan svevremene energije i vrednosti svoga naroda. Stefan podiže mač i sa svojim dobrim i vernim narodom kreće da seče neprijatelja braneći slobodu koja nema cenu, i krst koji nosi na grudima.

Taj ne bilo kakav san, Despot je sanjao svaki dan. I kada se borio na strani tuđina u ratovima koji nisu bili njegovi, on je bio sa svojim ocem i branio je svoju Srbiju. I kad je pisao, i kad je po evropskim dvorovima šetao i svojom fizičkom i duhovnom lepotom plenio sve oko sebe, on u sebi nije čuo pohvale i divljenja, već kosovska zvona i zveket viteških pancira; on je imao prilike da vidi lepotu evropskih princeza i bogatstvo evropskih dvorova, ali je znao da je to prolazno a da je odlučan pogled njegovog oca, prepun svetlosti i nepreglednih dubina, večan i daleko lepši.

I samo čovek koji je živeo najčistiju i najdublju ljubav, a to je ona ljubav koja čoveka čini spremnim da se žrtvuje za svoje bližnje, ona ljubav koja se ne nadima i koja svojim odjekom pleni kao kimval kada zveči, samo takav čovek je mogao da napiše Slovo ljubve i da ostavi zapis na mramornom stubu na Kosovu.

Autor: Branimir Nešić

Medije

Podeli ovu vest

18/10/2014 0 comment

U nedelju 19. oktobra 2014 godine, na verski praznik Tomindan biće održana druga po redu privredno-turistička manifestacija „Plodovi Rađevine". Ova manifestacija nastavlja tradiciju „Dana krompira" ali je sada izlagačka ponuda proširena sa ostalim proizvodima iz cele Rađevine. „Plodovi Rađevine" će se održati na platou ispred Doma kulture ...

10/07/2018 0 comment

NikolaTesla, slavni srpski naučnik jedan je od najvećih svetskih genijalaca svih vremena. Možda ste se zapitali,kako je postizao vrhunsku ...

28/11/2018 0 comment

Studenica kao najznačajniji manastirski kompleks srednjovekovne Srbije i danas predstavlja veliki umetnički i duhovni centar srpskog naroda. Od XII ...

11/12/2018 0 comment

Spomen kompleks Milošu Obrenoviću u selu Gornja Dobrinja se nalazi u podnožju planine Maljen na 20 km severno od Požege. Sastoji se od crkve ...

11/12/2018 0 comment

Obrada metala u staroj srpskoj umetnosti može se pratiti od vremena prvih Nemanjića. Od najstarijih zlatarskih radova iz srpskih riznica sačuvala se ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!