U prepunoj galeriji ''Art cafe SKC ''u Kragujevcu, sinoć je otvorena izložba MALA PRIČA O VELIKOJ LJUBAVI umetnice Ane Petrović .Posle uspešne izložbe u Rimu, slikarka je svoja dela sinoć predstavila u svom rodnom gradu, da kako je rekla:''Svako pronađe u nekoj slici svoju ljubavnu priču''.
Ana Petrović je rođena 28.02.1970. u Kragujevcu. Studije je započela na Accademia di Belle Arti, Perugia (Italy), a diplomirala 1995. na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu, na odseku Dizajn tekstila. Izlagala je na više kolektivnih i deset samostalnih izložbi u Maloj galeriji Narodnog muzeja u Kragujevcu, Etnografskom muzeju, Muzeju vazduhoplovstva, Galeriji Macola u Mećavnik Gradu, Gradskoj galeriji Mostovi Balkana, Kući Kralja Petra.
Od 2004. do 2009. godine bavila se primenjenim slikarstvom i dizajnom u Mećavnik Gradu Emira Kusturice u Mokroj Gori.
Radi slike, oslikava nameštaj, dizajn tepiha i nameštaja, dizajn tekstila i odevnih predmeta, oslikava enterijer i dizajn predmeta na kući.
Slatka ironija i smisao za humor odlika su radova srpske umetnice Ane Petrović,koju petogodišnji rad na projektu etno sela na Mokroj Gori vezuje za Emira Kusturicu.Kao što je poznato,u pitanju je izuzetno malo mesto koje je osmislio slavni reditelj,a koje se nalazi u srcu Srbije.Ovaj ambijent je blizak Aninom umetničkom rukopisu da je,uronivši u ovaj bajkoliki svet,proteklih godina oslikala na desetine oramana,stolica, kreveta i zidova u tradicionalnim drvenim kolibama na Mokroj Gori.Sada,u nedostatku prostora,umetnica je počela da kreira i suvenire.
''Na ovoj izložbi prikazane su slike srednjih dimenzija koje asociraju na kakavv avant-pop ljubavni film,na divan,uzbudljiv skok u kič i naivu,sa čestim ikonografskim referencama na Klimta,Šagala,Lempicku,a još više na filmove koji po senzibilitetu spadaju u avant-pop,poput filmova samog Kusturice,Kventina Tarantina,Roberta Rodrigeza i braće Koen.
Na taj način Ana Petrović priča sentimentalne i nežne,veoma teatralne ,narodne i ilustrovane priče,da bi na površinu izvukla ono što kao istinski tužno,ali jedinstveno, postoji u ovom malom univerzumu srpskog sela i provincije koja nastoji da se prilagodi moodernosti metropola,ne gubeći pritom svoj identitet.
Njene junakinje,uvek drugačije i uvek pribrano strastvene,ponašaju se i doterane su kao ''gradske devojke'' ,da bi osvojile srca muškaraca koji su uvek isti i tipizirani te izgledaju neprirodno i retro.Njeni parovi se kreću u klaustrofobičnim prostorima koji obiluju čipkom i vezom,dekoracijom i lampama,mekanim foteljama,koje asociraju na neko drugo doba,možda na kuću lutaka,na još uvek netaknute uspomene iz detinjstva,koje su preživele bombardovanje,žrtve,rat.''
Francesca Pietracci – likovni kritičar ,Rim,april 2013.
