Dukati i zlatovez, lepota srpske narodne nošnje

Dukati i zlatovez, lepota srpske narodne nošnje

U raz­li­či­tim kra­je­vi­ma i raz­li­či­tim vre­me­ni­ma, ogla­vlje je ima­lo raz­li­čit ob­lik i for­mu, ali mu je ulo­ga uvek bi­la ista — ozna­ča­vao je uda­tu že­nu. Že­na ga je no­si­la pri­li­kom sva­kog jav­nog po­ja­vlji­va­nja u sve­ča­nim pri­li­ka­ma, pri od­la­sku u crkvu, na sla­vu, na svad­bu, ne­de­ljom i pra­zni­kom. Zla­tom vezena ogla­vlja po­se­do­vao je sa­mo ma­li broj bo­ga­ti­jih poro­di­ca. Ka­pa zla­tom ve­ze­na bi­la je deo sta­re no­šnje go­spo­đa u Sen­tan­dre­ji i na­zi­va­la se "čep­ca", dok je "še­pac" ili žen­ska gra­đan­ska ka­pa, ta­ko­đe, bi­la bo­ga­to ukra­še­na zla­tom.

Ubra­đa­ji ma­ra­me i ka­pe naj­če­šće su na­sta­ja­le u ku­ći, ra­di­le su ih ta­len­to­va­ne že­ne, za se­be ili po na­rudž­bi­ni. Rad na ma­ra­mi tra­jao je od osam do de­set da­na... Pre­ma ko­li­či­ni ve­za mo­glo se su­di­ti o bo­gat­stvu po­ro­di­ce. Zla­tom ve­ze­na ogla­vlja no­si­le su i u se­li­ma uda­te že­ne. Uz njih su obič­no u Sla­vo­ni­ji, Bač­koj, Ba­ra­nji i Sre­mu, no­si­le du­ka­te, dok su u Ba­na­tu ima­le to­ke. Po­sle Prvog, a na­ro­či­to po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta do­šlo je do zna­čaj­nih pro­me­na u ode­va­nju se­o­skog sta­nov­ni­štva. No­šnja je gotovo u pot­pu­no­sti iz­gu­bi­la re­gi­o­nal­ne i na­ci­o­nal­ne od­li­ke, što je uti­ca­lo da iz upotre­be ne­sta­nu ove vr­ste žen­skih po­kri­va­la za gla­vu...

ZLA­TO­VEZ
Tradicija ve­za zlat­nim ni­ti­ma kod Sr­ba po­ti­če iz sred­njo­ve­kov­nog umet­nič­kog cr­kve­nog ve­za. Uz freskos likarstvo i pi­sa­ne mininjature zla­to­vez se sma­tra jed­nim od tri naj­zna­čaj­ni­je te­ko­vi­ne sred­njo­ve­kov­ne srp­ske kul­tu­re. Naša naj­po­zna­ti­ja ve­zi­lja tog vreme­na bi­la je pe­sni­ki­nja Je­fi­mi­ja, ko­ja je na po­kro­vu za ći­vot kne­za Lazara zlatom na svili izvezla: "Po­hva­lu kne­zu Lazaru".
Zla­to za vez mo­glo je da se na­ba­vi u se­o­skim i grad­skim pro­dav­ni­ca­ma, a pro­da­va­li su ga pu­tu­ju­ći tr­gov­ci sit­nom ro­bom ko­ji su sti­za­li i do naj­u­da­lje­ni­jih se­la

Autor:Ve­ra Ša­rac - Mom­či­lo­vić

Podeli ovu vest

12/03/2018 0 comment

Misli se da je Hilandar sazidan na steni, jer je ravnica oko manastira nekada bila pod vodom, a zna se da je danas na oko 30 matara nadmorske visine, jer uvek su se mora povlačila. Bunar Svetog Save se nalazi tačno na sredini, između kelije Svtog Simeona,u kojoj je preminuo, i loze Svetog Simeona, koja je iznikla iz kamena čiji plodovi pomažu ...

10/07/2018 0 comment

NikolaTesla, slavni srpski naučnik jedan je od najvećih svetskih genijalaca svih vremena. Možda ste se zapitali,kako je postizao vrhunsku ...

23/06/2019 0 comment

Na samo šest kilometara od Velike Plane, ušuškan u kotlini i okružen šumom, nalazi se svetinja od izuzetnog značaja za ...

23/06/2019 0 comment

Čuvenu Diznijevu fantaziju uživo izvodi Beogradska filharmonija zajedno sa šefom-dirigentom Gabrijelom Felcom na velikom koncertu na otvorenom ...

20/06/2019 0 comment

Svetski tamburaški festival „Tamburica fest“, održava se u centru Novog Sada i Petrovaradinskoj tvrđavi od 20. do 22. juna. ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!